Chapter 19

   I uđe u Jerihon. Dok je njime prolazio,  

  eto čovjeka imenom Zakej. Bijaše on nadcarinik, i to bogat.  

  Želio je vidjeti tko je to Isus, ali ne mogaše od mnoštva jer je bio niska stasa.  

  Potrča naprijed, pope se na smokvu da ga vidi jer je onuda imao proći.  

  Kad Isus dođe na to mjesto, pogleda gore i reče mu: "Zakeju, žurno siđi! Danas mi je proboraviti u tvojoj kući."  

  On žurno siđe i primi ga sav radostan.  

  A svi koji to vidješe stadoše mrmljati: "Čovjeku se grešniku svratio!"  

  A Zakej usta i reče Gospodinu: "Evo, Gospodine, polovicu svog imanja dajem siromasima! I ako sam koga u čemu prevario, vraćam četverostruko."  

  Reče mu na to Isus: "Danas je došlo spasenje ovoj kući jer i on je sin Abrahamov!  

  Ta Sin Čovječji dođe potražiti i spasiti izgubljeno!"  

  Kako su oni to slušali, dometnu on prispodobu - zato što bijaše nadomak Jeruzalemu i oni mislili da će se umah pojaviti kraljevstvo Božje.  

  Reče dakle: "Neki je ugledan čovjek imao otputovati u daleku zemlju da primi svoje kraljevstvo pa da se vrati.  

  Dozva svojih deset slugu, dade im deset mna i reče: 'Trgujte dok ne dođem.'  

  A njegovi ga građani mrzili te poslaše za njim poslanstvo s porukom: 'Nećemo da se ovaj zakralji nad nama.'"  

  "Kad je on primio kraljevstvo i vratio se, naredi da mu dozovu one sluge kojima je predao novac da sazna što su zaradili."  

  "Pristupi prvi i reče: 'Gospodaru, tvoja mna donije deset mna.'  

  Reče mu: 'Valjaš, slugo dobri! U najmanjem si bio vjeran, vladaj nad deset gradova!'  

  Dođe i drugi govoreći: 'Mna je tvoja, gospodaru, donijela pet mna.'  

  I tomu reče: 'I ti budi nad pet gradova!'"  

  "Treći, opet dođe govoreći: 'Gospodaru, evo ti tvoje mne. Držao sam je pohranjenu u rupcu.  

  Bojao sam te se jer si čovjek strog: uzimaš što nisi pohranio, žanješ što nisi posijao.'"  

  "Kaže mu: 'Iz tvojih te usta sudim, zli slugo! Znao si da sam čovjek strog, da uzimam što nisam pohranio i žanjem što nisam posijao?  

  Zašto onda nisi uložio moj novac u novčarnicu? Ja bih ga po povratku podigao s dobitkom.'  

  Nato reče nazočnima: 'Uzmite od njega mnu i dajte onomu koji ih ima deset.'  

  Rekoše mu: 'Gospodaru, ta već ima deset mna!'  

  Kažem vam: svakomu koji ima još će se dati, a od onoga koji nema oduzet će se i ono što ima.  

  A moje neprijatelje - one koji me ne htjedoše za kralja - dovedite ovamo i smaknite ih pred mojim očima!'"  

  Rekavši to, nastavi put uzlazeći u Jeruzalem.  

  Kad se približi Betfagi i Betaniji, uz goru koja se zove Maslinska, posla dvojicu učenika  

  govoreći: "Hajdete u selo pred vama. Čim uđete u nj, naći ćete privezano magare koje još nitko nije zajahao. Odriješite ga i dovedite.  

  Upita li vas tko: 'Zašto driješite?', ovako recite: 'Gospodinu treba.'"  

  Oni koji bijahu poslani otiđoše i nađoše kako im bijaše rekao.  

  I dok su driješili magare, rekoše im gospodari: "Što driješite magare?"  

  Oni odgovore: "Gospodinu treba."  

  I dovedoše ga Isusu i staviše svoje haljine na magare te posjednuše Isusa.  

  I kuda bi on prolazio, prostirali bi po putu svoje haljine.  

  A kad se već bio približio obronku Maslinske gore, sve ono mnoštvo učenika, puno radosti, poče iza glasa hvaliti Boga za sva silna djela što ih vidješe:  

  "Blagoslovljen Kralj, Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Na nebu mir! Slava na visinama!"  

  Nato mu neki farizeji iz mnoštva rekoše: "Učitelju, prekori svoje učenike."  

  On odgovori: "Kažem vam, ako ovi ušute, kamenje će vikati!"  

  Kad se približi i ugleda grad, zaplaka nad njim  

  govoreći: "O kad bi i ti u ovaj dan spoznao što je za tvoj mir!  

  Ali sada je sakriveno tvojim očima. Doći će dani na tebe kad će te neprijatelji tvoji opkoliti opkopom, okružit će te i pritijesniti odasvud.  

  Smrskat će o zemlju tebe i djecu tvoju u tebi. I neće ostaviti u tebi ni kamena na kamenu zbog toga što nisi upoznao časa svoga pohođenja."  

  Ušavši u Hram, stane izgoniti prodavače.  

  Kaže im: "Pisano je: Dom moj bit će Dom molitve, a vi od njega načiniste pećinu razbojničku!"  

  I danomice naučavaše u Hramu. A glavari su svećenički i pismoznanci tražili kako da ga pogube, a tako i prvaci narodni,  

  ali nikako naći što da učine jer je sav narod visio o njegovoj riječi.