Chapter 20

   Jednog dana dok je naučavao narod u Hramu i naviještao evanđelje, ispriječe se glavari svećenički i pismoznanci sa starješinama  

  pa mu dobace: "Reci nam kojom vlašću to činiš ili tko ti dade tu vlast?"  

  On odgovori: "Upitat ću i ja vas. Recite mi:  

  krst Ivanov bijaše li od Neba ili od ljudi?"  

  A oni smišljahu među sobom: "Reknemo li 'od Neba', odvratit će 'Zašto mu ne povjerovaste?'  

  A reknemo li 'od ljudi', sav će nas narod kamenovati. Ta uvjeren je da je Ivan prorok."  

  I odgovore da ne znaju odakle.  

  I Isus reče njima: "Ni ja vama neću kazati kojom vlašću ovo činim."  

  Zatim uze narodu kazivati ovu prispodobu: "Čovjek posadi vinograd, iznajmi ga vinogradarima i otputova na dulje vrijeme."  

  "Kada dođe doba, posla slugu vinogradarima da mu dadnu od uroda vinogradskoga. No vinogradari ga istukoše i otposlaše praznih ruku.  

  Nato on posla drugoga slugu. Ali oni i toga istukoše, izružiše i otposlaše praznih ruku.  

  Posla i trećega. A oni i njega izraniše i izbaciše."  

  "Nato reče gospodar vinograda: 'Što da učinim? Poslat ću im sina svoga ljubljenoga. Njega će valjda poštovati.'  

  Ali kada ga vinogradari ugledaju, stanu među sobom umovati: 'Ovo je baštinik. Ubijmo ga da baština bude naša.'  

  Izbaciše ga iz vinograda i ubiše." "Što će dakle učiniti s njima gospodar vinograda?  

  Doći će i pogubiti te vinogradare i dati vinograd drugima." Koji ga slušahu rekoše: "Bože sačuvaj!"  

  A on ih ošinu pogledom i reče: "A što ono piše: Kamen što ga odbaciše graditelji postade kamen zaglavni?  

  Tko god padne na taj kamen, smrskat će se, a na koga on padne, satrt će ga."  

  Pismoznanci i glavari svećenički gledahu da istog časa stave ruke na nj, ali se pobojaše naroda. Dobro razumješe da o njima kaza tu prispodobu.  

  Vrebajući na nj, poslaše uhode koji su se pravili pravednicima da ga uhvate u riječi pa da ga predaju oblasti i vlasti upraviteljevoj.  

  Upitaše ga dakle: "Učitelju, znamo da pravo zboriš i naučavaš te nisi pristran, nego po istini učiš putu Božjem.  

  Je li nam dopušteno dati porez caru ili nije?"  

  Proničući njihovu lukavost, reče im:  

  "Pokažite mi denar." "Čiju ima sliku i natpis?"  

  A oni će: "Carevu." On im reče: "Stoga dajte caru carevo, a Bogu Božje."  

  I ne mogoše ga uhvatiti u riječi pred narodom, nego umuknuše zadivljeni njegovim odgovorom.  

  Pristupe mu neki od saduceja, koji niječu uskrsnuće. Upitaše ga:  

  "Učitelju! Mojsije nam napisa: Umre li bez djece čiji brat koji imaše ženu, neka njegov brat uzme tu ženu te podigne porod bratu svomu.  

  Bijaše tako sedmero braće. Prvi se oženi i umrije bez djece.  

  Drugi uze njegovu ženu,  

  onda treći; i tako redom sva sedmorica pomriješe ne ostavivši djece.  

  Naposljetku umrije i žena.  

  Kojemu će dakle od njih ta žena pripasti o uskrsnuću? Jer sedmorica su je imala za ženu."  

  Reče im Isus: "Djeca se ovog svijeta žene i udaju.  

  No oni koji se nađoše dostojni onog svijeta i uskrsnuća od mrtvih niti se žene niti udaju.  

  Zaista, ni umrijeti više ne mogu: anđelima su jednaki i sinovi su Božji jer su sinovi uskrsnuća."  

  "A da mrtvi ustaju, naznači i Mojsije kad u odlomku o grmu Gospodina zove Bogom Abrahamovim, Bogom Izakovim i Bogom Jakovljevim.  

  A nije on Bog mrtvih, nego živih. Ta svi njemu žive!"  

  Neki pismoznanci primijete: "Učitelju! Dobro si rekao!"  

  I nisu se više usuđivali upitati ga bilo što.  

  A on im reče: "Kako kažu da je Krist sin Davidov?  

  Ta sam David veli u Knjizi psalama: Reče Gospod Gospodinu mojemu: 'Sjedi mi zdesna  

  dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim!'  

  David ga dakle naziva Gospodinom. Kako mu je onda sin?"  

  I pred svim narodom reče svojim učenicima:  

  "Čuvajte se pismoznanaca, koji rado hodaju u dugim haljinama, vole pozdrave na trgovima, prva sjedala u sinagogama i pročelja na gozbama,  

  proždiru kuće udovičke, još pod izlikom dugih molitava. Stići će ih to oštrija osuda."