Croatian Bible

Luke 22

Luke

Return to Index

Chapter 23

1

 

   I ustade sva ona svjetina. Odvedoše ga Pilatu  

 

 


2

 

  i stadoše ga optuživati: "Ovoga nađosmo kako zavodi naš narod i brani davati caru porez te za sebe tvrdi da je Krist, kralj."  

 

 


3

 

  Pilat ga upita: "Ti li si kralj židovski?" On mu odgovori: "Ti kažeš!"  

 

 


4

 

  Tada Pilat reče glavarima svećeničkim i svjetini: "Nikakve krivnje ne nalazim na ovom čovjeku!"  

 

 


5

 

  No oni navaljivahu: "Buni narod naučavajući po svoj Judeji, počevši od Galileje pa dovde!"  

 

 


6

 

  Čuvši to, Pilat propita da li je taj čovjek Galilejac.  

 

 


7

 

  Saznavši da je iz oblasti Herodove, posla ga Herodu, koji i sam bijaše onih dana u Jeruzalemu.  

 

 


8

 

  A kad Herod ugleda Isusa, veoma se obradova jer ga je već odavna želo vidjeti zbog onoga što je o njemu slušao te se nadao od njega vidjeti koje čudo.  

 

 


9

 

  Postavljao mu je mnoga pitanja, ali mu Isus uopće nije odgovarao.  

 

 


10

 

  A stajahu ondje i glavari svećenički i pismoznanci optužujući ga žestoko.  

 

 


11

 

  Herod ga zajedno sa svojom vojskom prezre i ismija: obuče ga u bijelu haljinu i posla natrag Pilatu.  

 

 


12

 

  Onoga se dana Herod i Pilat sprijateljiše, jer prije bijahu neprijatelji.  

 

 


13

 

  A Pilat dade sazvati glavare svećeničke, vijećnike i narod  

 

 


14

 

  te im reče: "Doveli ste mi ovoga čovjeka kao da buni narod. Ja ga evo ispitah pred vama pa ne nađoh na njemu ni jedne krivice za koju ga optužujete.  

 

 


15

 

  A ni Herod jer ga posla natrag nama. Evo, on nije počinio ništa čime bi zaslužio smrt.  

 

 


16

 

  Kaznit ću ga dakle i pustiti."  

 

 


17

 

  #  

 

 


18

 

  I povikaše svi uglas: "Smakni ovoga, a pusti nam Barabu!"  

 

 


19

 

  A taj bijaše bačen u tamnicu zbog neke pobune u gradu i ubojstva.  

 

 


20

 

  Pilat im stoga ponovno progovori hoteći osloboditi Isusa.  

 

 


21

 

  Ali oni vikahu: "Raspni, raspni ga!"  

 

 


22

 

  On im treći put reče: "Ta što je on zla učinio? Ne nađoh na njemu smrtne krivice. Kaznit ću ga dakle i pustiti."  

 

 


23

 

  Ali oni navaljivahu iza glasa ištući da se razapne. I vika im bivala sve jača.  

 

 


24

 

  Pilat presudi da im bude što ištu.  

 

 


25

 

  Pusti onoga koji zbog pobune i ubojstva bijaše bačen u tamnicu, koga su iskali, a Isusa preda njima na volju.  

 

 


26

 

  Kad ga odvedoše, uhvatiše nekog Šimuna Cirenca koji je dolazio s polja i stave na nj križ da ga nosi za Isusom.  

 

 


27

 

  Za njim je išlo silno mnoštvo svijeta, napose žena, koje su plakale i naricale za njim.  

 

 


28

 

  Isus se okrenu prema njima pa im reče: "Kćeri Jeruzalemske, ne plačite nada mnom, nego plačite nad sobom i nad djecom svojom.  

 

 


29

 

  Jer evo idu dani kad će se govoriti: 'Blago nerotkinjama, utrobama koje ne rodiše i sisama koje ne dojiše.'  

 

 


30

 

  Tad će početi govoriti gorama: 'Padnite na nas!' i bregovima: 'Pokrijte nas!'  

 

 


31

 

  Jer ako se tako postupa sa zelenim stablom, što li će biti sa suhim?"  

 

 


32

 

  A vodili su i drugu dvojicu, zločince, da ih s njime pogube.  

 

 


33

 

  I kada dođoše na mjesto zvano Lubanja, ondje razapeše njega i te zločince, jednoga zdesna, drugoga slijeva.  

 

 


34

 

  A Isus je govorio: "Oče, oprosti im, ne znaju što čine!" I razdijeliše među se haljine njegove bacivši kocke.  

 

 


35

 

  Stajao je ondje narod i promatrao. A podrugivali se i glavari govoreći: "Druge je spasio, neka spasi sam sebe ako je on Krist Božji, Izabranik!"  

 

 


36

 

  Izrugivali ga i vojnici, prilazili mu i nudili ga octom  

 

 


37

 

  govoreći: "Ako si ti kralj židovski, spasi sam sebe!"  

 

 


38

 

  A bijaše i natpis ponad njega: "Ovo je kralj židovski."  

 

 


39

 

  Jedan ga je od obješenih zločinaca pogrđivao: "Nisi li ti Krist? Spasi sebe i nas!"  

 

 


40

 

  A drugi ovoga prekoravaše: "Zar se ne bojiš Boga ni ti, koji si pod istom osudom?  

 

 


41

 

  Ali mi po pravdi jer primamo što smo djelima zaslužili, a on - on ništa opako ne učini."  

 

 


42

 

  Onda reče: "Isuse, sjeti me se kada dođeš u kraljevstvo svoje."  

 

 


43

 

  A on će mu: "Zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju!"  

 

 


44

 

  Bijaše već oko šeste ure kad nasta tama po svoj zemlji - sve do ure devete,  

 

 


45

 

  jer sunce pomrča, a hramska se zavjesa razdrije po sredini.  

 

 


46

 

  I povika Isus iza glasa: "Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj!" To rekavši, izdahnu.  

 

 


47

 

  Kad satnik vidje što se zbiva, stane slaviti Boga: "Zbilja, čovjek ovaj bijaše pravednik!"  

 

 


48

 

  I kad je sav svijet koji se zgrnuo na taj prizor vidio što se zbiva, vraćao se bijući se u prsa.  

 

 


49

 

  Stajahu podalje i gledahu to svi znanci njegovi i žene koje su za njim išle iz Galileje.  

 

 


50

 

  I dođe čovjek imenom Josip, vijećnik, čovjek čestit i pravedan;  

 

 


51

 

  on ne privoli njihovoj odluci i postupku. Bijaše iz Arimateje, grada judejskoga i iščekivaše kraljevstvo Božje.  

 

 


52

 

  Taj dakle pristupi Pilatu i zaiska tijelo Isusovo.  

 

 


53

 

  Zatim ga skinu, povi u platno i položi u grob isklesan u koji još ne bijaše nitko položen.  

 

 


54

 

  Bijaše dan Priprave; subota je svitala.  

 

 


55

 

  A pratile to žene koje su s Isusom došle iz Galileje: motrile grob i kako je položeno tijelo njegovo.  

 

 


56

 

  Zatim se vrate i priprave miomirise i pomasti. U subotu mirovahu po propisu.  

 

 


Luke 24

 

 

 

 

HTMLBible Software - Public Domain Software by johnhurt.com

 


Other Items are Available At These Sites: